The SPIRITUALNOST Diaries

The SPIRITUALNOST Diaries

Blog Article

forty eight. Kanaanski panteon: Ugarit Nešto pre —3000. godine, u Palestini je rođena jedna nova civilizacija, civilizacija starijeg bronzanog doba: ona označava prvo naseljavanje Semita. Kako je to uobičajeno u Bibliji, njene pripadnike možemo nazvati i »Kanaancima«, ali to ime je konvencionalno.twenty Osvajači su se naselili, počeli da se bave ratarstvom i razvili urbanu civilizaciju. Tokom nekoliko vekova u tu oblast dospevaju i drugi doseljenici pa su se umnožile i razmene sa susednim zemljama, pogotovu s Egiptom. Oko ~ 2200. godine civilizacija starijeg bronzanog doba bila je srušena upadom jednog novog semitskog naroda, Amorita, polunomadskih ratnika, povremeno zemljoradnika, ali pretežno stočara. Taj kraj jedne civilizacije predstavljao je početak nove ere. Osvajanje Sirije i Palestine od strane Amorita (MAR.TU na smerskom, Amurru na akadskom) bilo je samo jedna epizoda pokreta za koji je potvrđeno da je u isto doba šire zahvatio Mesopotamiju i Egipat. Siloviti i »divlji«21 nomadi su, uzastopnim napadima, talas za talasom, zapljuskivali sirijsku pustinju, istovremeno zadivljeni i razdraženi izobiljem u gradovima i kulturom tih zemalja. Ali, osvajajući starosedeoce oni su prihvatali njihov način života i civilizovali se.

fifty one. Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u život Kada je dvor bio dovršen, Baal se počeo pripremati za sukob s Motom, »Smrću«. Mot je izuzetno zanimljiv bathroom. On je, naravno, Elov sin, i vlada podzemnim svetom; ali on je na Bliskom istoku jedini poznati primer personifikacije (i podjednako divinizacije) Smrti. Baal Motu šalje glasnike koji ga obaveštavaju da će ubuduće on sam biti jedini kralj bogova i ljudi, »kako bi bogovi mogli da se ugoje, a ljudi, narodi zemaljski mogli da se nasite« (VII : fifty two; Drajver, nav. delo, str. 101). Baal svojim glasnicima naređuje da se upute prema dvema planinama koje označavaju granice sveta, podignu ih i siđu pod Zemlju. Oni će zateći Mota kako u blatu sedi na prestolu u predelu prekrivenom prljavštinom. Ali, oni ne smeju da mu se približe previše, jer bi ih Mot progutao svojom ogromnom gubicom. Ne treba nikako zaboraviti, dodaje Baal, da je Mot odgovoran za smrti izazvane žestokom jarom. Mot odašilje nazad glasnike, pozivajući Baala da sam dođe do njega. Jer, Jama je ubio Baal, kaže on jasno; sada je njegov crimson da siđe u Donji svet.39 Već to je dovoljno da onesposobi Baala. »Zdravo, Mote, Elov sine, javlja on preko svojih glasnika, ja sam tvoj rob, tvoj zauvek.« Kličući od radosti, Mot objavljuje da će Baal, kada jednom siđe u Podzemlje, izgubiti svu svoju snagu i biti uništen.

Osim toga, ekstatička uspenja šamana, simbolika letenja, imaginarno iskustvo visine kao oslobađanja od težine, doprinose tome da se nebeski prostor odredi kao izvor i prebivalište pre svega natprirodnih bića: bogova, duhova, junaka donosilaca civilizacije. No podjednako su važna i bogata značenjima »otkrivanja« noći i podzemnog sveta, ubijanja divljači ili smrti nekog člana porodice, kosmičkih katastrofa, mogućih kriza vezanih za zanos, ludilo ili surova ubistva među članovima plemena. Odlučujuću ulogu imala je magijsko-religiozna valorizacija jezika. Već su neki gestovi mogli da naznače epifaniju božanske moći ili neke kosmičke »misterije«. Verovatno je da gestovi antropomorfnih figura iz preistorijske umetnosti nisu odražavali samo značenje nego podjednako i moć. Za religiozno značenje »gestova-epifanija« znala su još i neka primitivna društva s kraja XIX veka.forty five Tim više, fonetska inventivnost morala je predstavljati neiscrpni izvor magijsko-religioznih moći. Čak i pre artikulisanog jezika, ljudski glas je, svojim zvučnim eksplozijama i forty four

Reč je o sasvim jednostavnim ceremonijama: o prinošenju žrtava i biljnih ponuda, two a za »sakramente«, o obrednim kretnjama koje je gospodar kuće pratio šaputanjem formula. Od svih »sakramenata«, upanajana je sigurno najznačajniji. Ovaj obred je homologan sa inicijacijama polne zrelosti koje su svojstvene drevnim društvima. Atharvaveda XI, five, 3, gde je prvi one Njihov broj je promenljiv. Najznačajniji je hatr ili »izlivač žrtve« (up. avestsko zaotar, »sveštenik«); on kasnije postaje prvorazredni recitator. Adhvarju je odgovoran za prinošenje žrtve, on se kreće, održava vatru, upotrebljava posude, itd. Brahman, predstavnik svete moći koju označava njegovo ime (brahman u srednjem rodu), tihi je nadzornik kulta. Sedeći u sredini prostora, pravi »lekar žrtve«, on će se umešati jedino ako se napravi neka greška, izvršavajući pri tom neophodno okajanje. Brahman prima polovinu novčane naknade, što potvrđuje njegov značaj. 2 Jed&n deo žrtava ikoje su bile bačene u vatru, Agni je prenosio bogovima. Ostatak su jeli prinosioci žrtve, učestvujući tako u jedenju božanske hrane.

property exercise is taught and encouraged so you will get quite possibly the most get pleasure from the follow, and find out how to help on your own concerning lessons.

lika i bića, povlastica vrhovnih bogova, na prvom mestu Varane. Ova se kosmološka maja može smatrati za ekvivalent rite. Broj prelaza koji prikazuju smenjivanje dana i noći, Sunlightčev hod, padanje kiše, i druge pojave koje podrazumevaju ritu, sve su to proizvodi maje stvoriteljke. U Rigvedama je, dakle, nekih one.five hundred godina pre klasične Vedante, iskazan prvi smisao maje: »namerna promena«, odnosno promena — stvaranje ili uništenje — i »promena promene«. Uočimo već sada da se poreklo filozofskog shvatanja maje — kosmička iluzija, nerealnost, ne-biće — istovremeno nalazi u ideji »promene«, izmeni kosmičke norme, dakle čarobnom ili demonskom preobražaju i u ideji Varunine stvaralačke snage, koji posredstvom svoje maje ponovo uspostavlja crimson u Univerzumu. Tako postaje razumljivo zašto je došlo do toga da •maja označava kosmičku iluziju; zato, naime, što je od početka reč o dvostrukom, čak ambivalentnom pojmu: ne samo demonskom iskrivljavanju kosmičkog poretka, nego i božanskoj kreativnosti. Kasnije, sajn će Kosmos za Vedantu postati varljiva »transformacija«, dragim recima, sistem promena lišen realnosti.

vorom, voda sa izvora Kasotis koju je pila, sve to nema nikakva opojna svojstva i ne objašnjava zanos. Po tradiciji, njen proročki tronožac je bio postavljen iznad jednog ponora (chasma) iz kojeg su se podizala isparenja koja su imala natprirodna svojstva. Iskopavanja, međutim, nisu otkrila ni napuklinu u tlu, ni pećinu u koju je silazila Pitija (ali se može pretpostaviti da su oni iščezli posle seizmičkih potresa). Na osnovu toga je malo preuranjeno zaključeno kako sve to zajedno — chasma sa isparenjima, silazak Pitije u hodnik (adyton) — predstavlja skoriju mitsku sliku.

106. Iranski kralj i praznik Nove godine Darije je Persepolis zamislio i izgradio kao svetu prestonicu, namenjenu za proslavljanje praznika Nove godine, Navroza.32 Persepolis dakle nije bio politička prestonica i nije imao nikakav strategijski značaj, a za razliku od Pasargade, Ekbatana, Suze i Vavilona, ne pominje se ni u jednom zapadnom ili istočnom izvoru.33 Navroz je, kao i svaki obredni circumstance Nove godine, obnavljao Svet simboličnim ponavljanjem kosmogonije. To shvatanje je bilo blisko Indoirancima; circumstance je, međutim, verovatno pretrpeo i mesopotamske uticaje. 34 U svakom slučaju, praznik Nove godine se odvijao pod okriljem Ahure Mazde, koji je bio prikazan kao sveštenik na mnogim vratima Persepolisa.

Thank you for intriguing within our services. we have been a non-financial gain group that operate this website to share documents. we want your enable to upkeep this Site.

70. Bog Soma i piće »ne-smrti« Sa sto dvadeset himni koje su mu posvećene, Soma se pojavljuje kao treći u vedskom panteonu. Čitava jedna knjiga Rigvede, deveta, posvećena je Somi pavamana, somi »koji se prosvetljava«. Još više nego u slučaju Agnija, teško je razdvojiti obrednu stvarnost — biljku i piće — od boga koji nosi isto ime. Mitovi su zanemarljivi. Najznačajniji pripoveda o nebeskom poreklu some: neki se orao, »leteći do neba«, ustremio »brzinom misli i probio bronzanu tvrđavu« (Rigveda VIII, a hundred, 8). Ptica uzima biljku i odnosi je na zemlju.

), ili lobanja i duge kosti (Samojedi, itd.); kod nekih sudanskih na roda mladić, pošto ubije svoju prvu divljač, tom krvlju premazuje zidove neke pećine. Koliko se takvih verovanja i takvih ceremonija može identifikovati na osnovu arheoloških dokumenata kojima raspolažemo? Veoma malo — tek prinošenja na žrtvu lobanja i dugih kostiju. Nikad nećemo dovoljno naglasiti bogatstvo i složenost religiozne ideologije lovačkih naroda — i skoro potpunu nemogućnost da se dokaže ili porekne njeno postojanje kod praljudi. Kao što smo mnogo puta ponovili: verovanja i ideje se ne mogu pretvoriti u fosile. Stoga je nekim naučnicima bilo draže da o idejama i verovanjima praljudi ne kažu ništa, umesto da ih rekonstruišu na osnovu poređenja sa civilizacijama lovaca. Ova radikalna metodološka pozicija nije lišena opasnosti. Ostaviti praznim čitav jedan period of time u istoriji ljudskog duha povlači opasnost od toga da se podrži ideja po kojoj se tokom sveg tog vremena duhovna aktivnost ograničavala na čuvanje i prenošenje tehnologije. Takvo mišljenje, međutim, ne samo što je pogrešno, nego je i pogubno za poznavanje čoveka. Homo faber bio je podjednako i homo ludens, sapiens i religiosus. A pošto se njegova verovanja i religiozna praksa ne mogu rekonstruisati, potrebno je da barem ukažemo na određene analogije preko kojih možemo indirektno da ih osvetlimo.

Neki heroji (Ahil, Tezej, itd.) povezani su s obredima inicijacije mladića, a herojski kult često su upražnjavali efebi. Jedan broj epizoda sage o Tezeju u stvari predstavlja inicijacijska iskušavanja: tako, na primer, jednako putovanju get more info na onaj svet, Tezej obredno roni u more, i to pravo u podmorsku palatu Nereida, vila koje su pre svega kourotrophoi*; Tezejev ulazak u lavirint i njegova borba sa čudovištem (Minotaurom) takođe je uzorna tema herojskih inicijacija; isto je, najzad, i sa otmicom Arijadne, jedne od brojnih epifanija Afrodite, kojom prilikom Tezej putem hijerogamije ostvaruje sopstvenu inicijaciju. Prema H. Žanmeru (H. Jeanmaire) ceremonije koje sačinjavaju Tezej adu potekle su od drevnih obreda kojima je, u ranije doba, obeležavan povratak mladića u grad posle inicijacijskog boravka u šumi.43 I neki delovi legende o Ahilu mogu se tumačiti kao inicijacijska iskušavanja: i njega su odgajili kentauri, odnosno, i njegova se inicijacija dogodila u šumi, a učitelji su mu bili maskirani, ili su se prikazivali u obliku životinja; i Ahil je Professionalšao kroz vatru i kroz vodu, što su klasična inicijacijska iskušavanja, pa je neko vreme čak živeo među devojkama, i sam odeven kao devojka, u skladu s posebnim običajima nekih drevnih pubertetskih inicijacija. forty four Heroji su takođe povezani s misterijama: u Eleusini je i Triptolemovo svetilište, i Eumolpov grob (Pausanije, I, 38, 6; I, 38, 2).

); i 4) kosmogonijsko delo je na kraju ovenčano stvaranjem čoveka. Šestog i poslednjeg dana, Bog kaže: »da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke«, itd. (1: 26). Nijednog spektakularnog poduhvata (kao što je borba Marduka i Tijamat), four nikakvog »pesimističkog« elementa u kosmogoniji ili u antropogoniji (svet stvara neko prvobitno »demonsko« Biće — Tijamat, čoveka stvara neki arhidemon, Kingu). Svet je dobar, a čovek je imago dei;* kao i njegov Tvorac i uzor, on živi u Raju. Ipak, kao što Knjiga postanja uskoro podvlači, život je mučan mada ga je Bog blagoslovio, i ljudi više ne žive u Raju. A sve je to posle2 L nekim prevodima Tvorac je zamišljen u obliku ptice. Ali reč je o »stvrdnjavanju« izvornog simbola: Božanski duh lebdi nad vodenom masom, slobodan je da se pokreće; prema tome, on »leti« kao neka ptica. Podsetimo i na to da je »ptica« jedna od arhetipskih slika duha. 3 Dodajmo da je tvoračka reč bogova potvrđena i u drugim predanjima, ne samo u egipatskoj teologiji, nego i kod Polinežana. Up. Eliade, Aspects du mythe, str. forty four i dalje. 4 Ali postoje drugi tekstovi koji spominju pobedu nad zmijolikim čudovištem po imenu zmaj (tannin), Rahab ili Levijatan, a koji podsećaju na mesopotamska i kanaanska predanja (up. na primer Psalm seventy four: 13 i dalje; Knjiga o Jovu 26: twelve i dalje). * Lat.: slika boga (prim. prev.).

Sėdėk tiesiai tiesiu stuburu; pečiai ir kaklas atpalaiduoti, ir akys užmerktos viso proceso metu. Bendras mitas apie meditaciiją, kad reikia sėdėti Padmasanoje (lotuso pozoje), norint medituoti.

Report this page